Badnji dan, je poslednji dan božićnog posta kojim se vernici pripremaju za proslavu Božića kada se slavi rođenje Isusa Hrista. Dan uoči Božića i običaji koji ga prate je tradicija koja se neguje i čuva, ime je dobio po badnjaku koji se tradicionalno unosi u kuću.

Badnjak treba da sačinjava grančica hrasta ili cera, seče se i zaseca sekirom ukoso sa istočne strane. Pre sečenja se drvetu nazove ,,dobro jutro,, i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Badnjak seku isključivo muški članovi domaćinstva u rano jutro, badnjak se treba preseći sa tri udarca sekirom, kad se donese kući  ostavi se uspravno pored ulaznih vrata da tu stoji do večeri, a u dom se unese kad padne veče.

Običaji vezani za Badnje veče se uglavnom prenose , tako je bilo od davnina, tako je i danas.  Postoji verovanje da se na Badnje veče, uspostavlja simbolička veza sa našim precima.

Ulazak Badnjaka u kuću simbolizuje i predstavlja ono drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Oni koji imaju uslova za to pale badnjak i izgovaraju se reči: ,,Koliko varnica, toliko parica,, Običaji se razlikuju u zavisnosti od kraja, neki su zaboravljeni, a neki prilagođeni životu u gradu. Na Badnje veče pre večere se odlazi na službu u crkvu gde se pali veliki badnjak.

Hrana koja se priprema i služi za Badnje veče je strogo posna,tu se nađu razna posna jela i poslastice, postavlja se bogata trpeza, da bi i godina koja je pred nama bila uspešna, rodna i berićetna. Pored posne pogače, raznih lepinjica i pletenica, raznih salata, kiselog kupusa, punjenih paprika i sarme, tu je pasulj prebranac, riblja čorba, pržena ili pečena riba, razne pite, slane koje mogu biti sa kupusom i orasima, sa krompirom, pečurkama... Slatke sa višnjama, jabukama, bundevom, suvim voćem. Tu je i neizostavna  pečena bundeva, vino, med, razno voće: suve kajsije, urme, grožđe, šljive, smokve kao i orah, lešnik, badem…. sveže voće. Razne poslastice, tradicionalni sitni kolači kao što su mirisne vanilice, razne štanglice, orasnice, oblatne... Nekada je jedan od običaja bio i taj da se jede na podu koji je pokriven slamom, da se po slami pobacaju slatkiši za decu, danas je to ostalo još u sećanju nekih od nas.

Dan kada se porodica okuplja u porodičnom domu oko svog ognjišta, u isčekivanju najvećeg i najradosnijeg praznika Božiča. Neka od starih verovanja kažu da na Badnji dan treba praštati, pomiriti se sa onima sa kojima smo u svađi,  oprostimo i tražimo oproštaj, da se oslobodimo ružnih i negativnih misli, da se pomolimo za zdravlje, sreću i blagostanje svih nas, vratitimo pozajmljeno. Najvažnije od svega je da širimo ljubav, blagonaklonost, iskrenost i uzajamno poštovanje i toleranciju. 

U kući treba da vlada radost, sreća i lepa energija, pali se sveća, a dom se kadi tamjanom. Najbitnije je da je porodica zajedno, na Badnje veče se ostaje kod kuće ne ide se u goste i vreme se provodi sa porodicom.